Osvrt na pobedu na takmičenju Fitness International 2004. i sećanja zabeležena 2007. godine.
Dok se Fitness International 2004 bližio kraju, Adela je bila u neverici. Jedna po jedna takmičarka je bila eliminisana, sve dok nisu ostale samo njih dve pod svetlom glavnog reflektora.
Zureći nervozno ispred sebe, trenuci su joj prolazili u agoniji, sve dok presuda nije bila doneta. Da li će sudska odluka poništiti sav njen naporan rad i težnje, ostavljajući je bez titule za kojom je očajnički žudela? Grčeći se iznutra, čekajući, ona je molila da se to ne dogodi. I nije se dogodilo. Ali, kada je konačno ostvarila san da postane jedna od vodećih fitnes takmičarki na svetu i dok je stajala na bini, rukujući se sa Arnoldom Schwarzeneggerom, jedina osoba o kojoj je mogla da misli je bila njena majka. U Dominikanskoj Republici gde je Adela rođena, njena majka, udovica sa troje dece, napravila je najteži izbor u svom mladom životu — poslala je decu da žive sa njenom sestrom, a sama se odselila u Portoriko u potrazi za poslom kako bi svojoj deci mogla da pruži bolji život.
„Nismo bili bogati, ali smo lepo živeli,“ seća se Adela. „Moja majka je naporno radila i sve vreme nam slala novac." Iako ju je majka posećivala što je češće mogla, one su živele odvojeno jedna od druge, sve dok se nije preudala 1979. i bila u stanju da Adelu i njena dva mlada brata povede sa sobom i da svi ponovo žive pod jednim krovom.
Međutim, kada je Adela čula svoje ime na takmičenju Fitness International, toga dana, ona je imala potpuno drugačiji stav o izboru koji je njena majka napravila. „U Dominikanskoj Republici, kada napuniš 18 godina, ti se udaješ i rađaš decu – takav život sam mislila da ću i ja voditi“, objašnjava ona. „Prema tome, da moja majka nije otišla u Portoriko i da se nije toliko žrtvovala da bismo svi imali bolje živote, ja ne bih bila tu gde sam sad. Veoma sam joj zahvalna za to što je za mene učinila. ”
Adela je gotovo uvek imala podršku svoje porodice, ali ipak nije mogla da računa na nešto slično i u samoj fitnes industriji, a naročito ne u početku, kada je ulagala veliki napor da se probije. „Dobro se sećam da su me ljudi u mojim nastojanjima uglavnom sputavali, najčešće mi govoreći da nisam dovoljno dobra da bih pobedila, " kaže Adela. „Međutim, sve to što su mi govorili ja sam samo koristila kao dodatni motiv da idem dalje. "
Ispostavilo se da je to i zaista bio prilično jak motiv. Od 27 takmičenja na kojima je Adela učestvovala od kako je osvojila pro kartu time što je pobedila na takmičenju NPC USA Fitness Championship, ona je osvojila čak deset, uključujući i one dve koje su najprestižnije – titule Fitness International i Fitness Olympia. Čak iako je tako, činjenica da je pominju kao jednu od najboljih u sportu kojim se bavi je nešto što i dalje iznenađuje ovu skromnu ženu. „U čitavom svom životu ne bih mogla ni da pomislim da ću nešto slično postići“, priznaje. Ipak je to postigla, i sada svoju energiju van bine troši tako što svoje veliko znanje i iskustvo po pitanju poslovne strane ovog sporta deli u sopstvenim fitnes kampovima. Ovaj poduhvat zahteva zaista mnogo vremena i energije, ali Adela nikako ne planira da uskoro okonča svoju dugu i veoma bogatu takmičarsku IFBB karijeru. U stvari, ona uopšte ne smanjuje svoj raspored učestvovanja na takmičenjima, čak naprotiv, ona ga još i proširuje. „Sve je to ustvari ispunjenje jednog velikog sna, a ja samo ne želim da prestanem da sanjam svoj san još uvek. ”
Šifra izvora: 2026V36.70-71
